Podeli

Čovek je ušao u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično.Započeo je neobaveznu priču sa frizerom. Pričali su o raznoraznim stvarima i temama.

Iznenada su se dotakli teme o Bogu.Frizer reče: “Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”“Zašto?” – upita ga čovek.“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.Objasni mi ovo: da Bog postoji,  da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova?Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola.Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”

Čovek je zaćutao. Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument.Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao.

Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona.Ubrzo nakon što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom.Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga.

Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:

“Znaš šta? Frizeri ne postoje!““Kako ne postoje?” – upitao je frizer.“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“

Čitaj  Dostojevski: Po smehu se čovek poznaje

“Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao: “Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!