Podeli

U najnovijoj studiji pruženo je sasvim drugačije objašnjenje za neobično smanjenje sjaja zvezde KIC 8462852.

Ova zvezda spada u F-tip (sunčev sused na tzv. Glavnom nizu normalnih zvezda), a nalazi se u sazvežđu Labuda na udaljenosti od 1480 svetlosnih godina.

Astronomi su u dva navrata primetili neobično ponašanje njene svetlosti – 2011. i 2013. godine, a na naslovne strane je dospela u septembru prošle godine, kada je tim astronoma koje je predvodila Tabeta Bojađijan sa Jejl univerziteta saopštio da je drastično izgubila sjaj u periodu od nekoliko prethodnih godina.

Ovo smanjenje sjaja bilo je suviše značajno, pa su naučnici uskoro počeli da ukazuju na njegova alternativna obrazloženja.

Jedno od njih bilo je to da je možda neka planeta ili porodica kometa eksplodirala i tako izazvala pojavu velikog oblaka prašine koji blokira svetlost zvezde.

Drugo objašnjenje bilo je da je u tom periodu pored zvezde prolazio niz ogromnih objekata nepravilnog oblika delimično blokirajući prolazak svetlosti.

Naučnike je na taj zaključak navela činjenica da su se najneobičnije fluktuacije sastojale od desetina neravnomernih, neprirodnih padova intenziteta svetlosti tokom perioda od 100 dana.

“Nikad nismo videli takvu zvezdu”, rekla je doktor Bojadžijan, koja je prva primetila čudne signale.

Čitaj  Predstavljamo vam 34 stvari za koje ste verovali da su istinite

“Bilo je vrlo čudno. Mislili smo da s podacima nešto nije u redu, ali se ispostavilo da su merenja obavljena kako treba.”

Ovaj put naučnici pretpostavljaju da fluktuacije svetlosti uzrokuje sama materija unutar zvezde, koja prelazi iz jedne faze u drugu.

“Jedna od najvažnijih stvari je periodičnost. Mali i veliki događaji u zvezdi ne dešavaju se u redovnim vremenskim intervalima, što je glavna misterija u vezi sa krivuljom njene svetlosti”.

Izrada matematičkih modela pokazala je postojanje “statističkih lavina” – karakterističnih obrazaca vezanih za periode zatamnjenja svetlosti zvezde.

Događaju se manje i veće lavine, koje su možda vezane za samu zvezdu.

Ona se možda nalazi na prelazu u narednu fazu, u kojoj bi njena materija prešla iz jednog agregatnog stanja u drugo, na primer iz tečnog u gasovito stanje, ili iz gasovitog stanja u plazmu.

Ipak, još nije jasno o kakvoj materiji je reč.