Podeli

Otkrivamo šta smo naučili o svemiru u 2016. godini, kao i kakva nas zanimljiva istraživanja očekuju u narednoj godini.

Ovu godinu označila su monumentalna otkrića, među kojima se izdvaja prva detekcija gravitacionih talasa u istoriji, kao i potencijalno naseljiva planeta koja orbitira oko Sunca u neposrednoj blizini Zemljinog centra orbite.

Takođe, 2016. nam za sobom ostavlja niz polaznih tačaka za nova otkrića, poput devete planete koja orbitira oko našeg Sunca.

1. Prvi gravitacioni talasi ikada zabeleženi

U februaru, Laserska interferometrijska opservatorija gravitacionih talasa ispisala je nove stranice istorije fizike, kada je objavila podatke o prvim detektovanim gravitacionim talasima.

Ovo otvara potpuno novo poglavlje u proučavanju astronomije, jer ovi talasi sa sobom nose podatke i informacije o objektima i događajima koji su ih napravili.

Dva zabeležena talasa u toku 2016. svoje poreklo vode od crnih rupa koje kruže jedna oko druge i neretko se sudare, a ceo ovaj proces bio bi neprimećen baš da nije bilo ovih talasa. Naučnici pomno prate dalje razvoje u ovoj oblasti.

2. Planeta na bliskoj udaljenosti našoj galaksiji 

Proksima Kentauri, zvezda je koja pripada sazvežđu Kentaur. Na udaljenosti od samo 4,2 svetlosne godine, ovo je ujedino i najbliža zvezda Suncu.

U avgustu, posmatrači su otkrili planetu koja orbitira oko ove zvezde, u oblasti gde voda, u svom tečnom stanju, može postojati na površini. Ova nova planeta, nazvana Proksima B poseduje uslove koji su pogodni za razvoj života.

Čitaj  Predstavljamo vam 34 stvari za koje ste verovali da su istinite

3. Zalihe leda na Marsu veće od zapremine Gornjeg jezera 

Masa leda veća od površine Nju Meksika pronađena je na dubini od desetak metara ispod površine Crvene planete. Ova masa sačinjena je od 50 do 85 procenata vode i zauzima neverovatnih 12,100 kubnih kilometara.

Ove zalihe mogle bi biti korisne ako ljudi ikada budu naselili Mars.

4. Teleskop Habl detektovao moguće izvore vode na Evropi

Svemirski teleskop Habl otkrio je, kako se čini, gejzire vode koji eruptiraju na površini Jupiterovog meseca Evropa.

Ovaj ledeni satelit ima uslove da krije vodeni okean ispod svoje površine, a naučnici veruju da je sastav tog okeana pogodan za razvoj života. NASA trenutno planira da pošalje sondu koja će istražiti površinu Evrope tokom 2020. godine.

5. Istraživanja o tamnoj materiji ostala u mraku

Četiri istraživanja objavljena ove godine nisu uspela u nameri da prikažu rezultate u potrazi za misterioznom česticom koja bi mogla da bude sastavni deo tamne materije.

Iako tamna materija ne isijava, ne reflektuje i ne blokira svetlo (i to je, tradicionalno gledano, čini nevidljivom), postoje mnogi dokazi koji indiciraju ne samo da je tamna materija stvarna, već i da je skoro pet puta češća u svemiru od normalne materije.

Čitaj  Zbunjujuća prošlost planete Zemlje: Gde je istorija pogrešila?

6. Saga o KIC 8462852 se nastavlja

U periodu od 2011. do 2013. ova zvezda, poznatija pod nazivom Tabijeva zvezda, zaintrigirala je posmatrače. Naime, neregularne oscilacije u njenom sjaju podloga su za stvaranje mnogih teorija, od kojih se nijedna ne može objasniti do kraja (pa tako ni ona da vanzemaljci prave svemirski brod oko njene površine).

Otkrića iz 2016. nalažu da se ovakve oscilacije u količini svetla koje emituje ova zvezda javljaju već vekovima, kao i da jačina svetla u kontinuitetu opada.

7. Patuljasta zvezda sa sopstvenim satelitom

Planeta Makemake, udaljena od nas 45 puta više nego Sunce, orbitira u praznom prostoru svemira – ali tamo nije sama. Habl teleskop je ove godine otkrio manjeg saputnika ove i inače malene planete.

Prečnik Makemake duplo je manji od prečnika Meseca (i iznosi oko 1400km) dok njen satelit ima prečnik svega 160km. Naučnici će nastaviti da prate kretanje ova dva nebeska tela kako bi saznali više o njihovim karakteristikama.

Šta nas očekuje u 2017. godini? 

I pored svih otkrića koja su obeležila tekuću godinu, 2017. donosi nam nove i zanimljive svemirske priče.

1. Džuno na Jupiteru

Sonda Džuno uspešno je, 4. jula, ušla u Jupiterovu orbitu i počela da šalje podatke. Iako do sada nisu pristigli značajniji podaci sa ove svemirske sonde, očekuje se da će 2017. obilovati interesantnim slikama sa površine ove zanimljive planete – koje će pomoći u daljem istraživanju Jupitera.

Čitaj  Šta je zajedničko Staljinu, Mengeleu, Americi i vanzemaljcima?

2. ExoMars stigao do Crvene planete

Misija ExoMars (Exobiology on Mars) ove godine doživela je ujedino i veliki uspeh i veliki neuspeh. Sačinjena iz dva dela – satelita koji orbitira oko planete i sonde koja je trebalo da sleti na površinu Marsa, ova misija imala je samo polovičan uspeh.

Naime, istraživačka sonda, zbog kvarova na tehnologiji, nije uspela da sleti i srušila se na površinu planete, dok je njen satelitski saputnik nastavio da orbitira.

Informacije koje stižu sa Crvene planete pomažu naučnicima u komponovanju novog plana u kome će na Mars biti poslat robot koji bi istražio površinu planete.

 

3. Novi član Sunčevog sistema

Planeta 9 možda se krije iza Plutona. Istraživanja koja su izašla ranije ove godine nalažu da je moguće da se nova planeta, veličine Neptuna, krije iza Plutona – i da orbitira oko našeg Sunca.

Ova planeta još uvek nije detektovana direktno, ali kretanja drugih, manjih tela, nalažu da se tu negde mora nalaziti veća masa koje koja utiče na njihove orbite. Možda će 2017. biti godina u kojoj će ova planeta najzad biti otkrivena.