Podeli

Kako objašnjavaju stručnjaci za klimatske promene nevladine organizacije Giec, za koliko stepeni će se temperatura na Zemlji povećati do kraja stoleća zavisiće od toga koji će se energetski izvori koristiti, od broja svetske populacije, od tipa stambenog prostora u kojem će se živeti i od vrsta automobila koji će se voziti.
Postoje četiri scenarija za to kako će izgledati svet 2100, objašnjavaju eksperti ove organizacije.

Danas na Plavoj planeti živi 7,1 milijarda ljudi, a koncentracija ugljen-dioksida je oko 400 delova na milion (ppm).

Prvi i najoptimističniji scenario je da čovečanstvo počne radikalno da investira u nove vidove energije i geo-inženjering. U tom slučaju broj svetske populacije do kraja veka povećao bi se na devet milijardi ljudi, a koncentracija CO2 ostala bi na 400 ppm sa tendencijom pada.

Temperatura bi se stabilizovala do 2050, tako da bi glečeri prestali da se tope, acidifikacija okeana bi se zaustavila, ali bi nivo mora i dalje rastao zbog nagomilane toplote morskog sistema tokom prethodnog niza godina.

“Tako nešto neće biti lako sprovesti, ali zahvaljujući zajedničkim naporima naša planeta bi bila spasena”, smatraju stručnjaci.

Ali, dodaju oni, u tom slučaju bi u potpunosti trebalo da se prestane s korišćenjem saudijske nafte, kao i s eksploatacijom američkog gasa iz škriljaca, što ne bi bilo nimalo poželjno na ekonomskom planu.

Čitaj  Predstavljamo vam 34 stvari za koje ste verovali da su istinite
Foto: Beta/AP Photo/Schalk van Zuydam
Foto: Beta/AP Photo/Schalk van Zuydam

Prema drugom mogućem scenariju, koji je prema mišljenju stručnjaka i najrealniji, ako se klimatske promene ne uzmu kao ozbiljan problem a čovečanstvo krene putem ubrzanog tehnološkog progresa, koji omogućava veću proizvodnju, uz manju energetsku potrošnju i obnovljivi vidovi energije kao i nuklearna energija budu dominanti, svetska populacija će imati 8,5 milijardi ljudi, a koncentracija CO2 će biti 550 ppm.

Ljudi će jesti manje mesa i na taj način će se smanjiti emisija ugljen-dioksida koja se troši za uzgoj domaćih životinja, a opasnosti od ekstremnih posledica klimatskih promena bi ostale iza nas.

Tako nešto zahteva mnogo odricanje i žrtvovanja. Zadržavanje koncentracije CO2 na 550 ppm je potencijalno ostvarljiv plan ukoliko se postigne međunarodni dogovor o klimi do 2020.

To, međutim, znači prelazak na nove tehnologije i na novi način života, kao i svođenje na minimum upotrebe fosilnih goriva.

Foto: Beta/AP Photo/Bullit Marquez
Foto: Beta/AP Photo/Bullit Marquez

Postoji i treća mogućnost, da čovečanstvo smanji emisiju gasa sa efektom staklene bašte, ali tek krajem veka.

U tom slučaju broj stanovnika bi se povećao na 9,5 milijardi, a koncentracija CO2 na 650 ppm, sa tendencijom rasta.

“Ukoliko čovečanstvo nastavi s upotrebom fosilnih goriva dosadašnjim tempom i ekonomiju stavi u prvi plan na štetu sudbine planete, a ne promeni sadašnje navike, kako u pogledu planiranja porodice, tako i potrošnje, posledice klimatskih promena će biti očigledne”, upozoravaju stručnjaci.

Čitaj  Istraživači pronašli dokaze o izuzetno naprednoj drevnoj civilizaciji u Brazilu
Foto: Beta/AP Photo/PA, Ben Birchall
Foto: Beta/AP Photo/PA, Ben Birchall

Postoji i četvrti, najgori scenario, prema kojem bi broj stanovnika, kao i emisija gasa nastavili da rastu do kraja stoleća.

Broj stanovnika na Zemlji bi se povećao na 12,5 milijardi, a koncentracija CO2 na 950 ppm, sa tendencijom rasta.

U tom slučaju bi se meso jelo više nego danas kako bi se prehranilo stanovništvo, koncentracija ugljen-dioksoda bi se više nego udvostručila, a vazduh bi bio opasan po zdravlje u mnogim delovima planete.

Ravnoteža eko-sistema bi bila ugrožena, a biodiverzitet bi se drastično smanjio.

Temperatura bi sve više rasla, poplave i suše bi bile sve učestalije, glečeri bi se istopili, a kruženje vode u prirodi bi bilo narušeno.

Stručnjaci ne isključuju ovaj najpesimističniji, hiperkatastrofičan scenario, jer, kako navode, teško da će iko moći da spreči zemlje izvoznike fosilnih goriva da nastave sa prodajom sirovina koje su u njihovom vlasništvu.