Podeli

​Zaista, zašto vam to treba? Zašto će mi to? U svetu ima mnogo ljudi koji pate i osećaju se nesrećno, i njih je mnogo više nego zaista srećnih ljudi. Postoje još i ljudi koji normalno žive. Normalno, znači osrednje, ni jedno ni drugo. Ljudi koji žive normalno, ne mogu reći da su zaista srećni, ali i da su nesrećni, takođe, ne govore. Zašto moramo da budemo srećni?

Da razjasnimo situaciju.
Prvo, hajde da priznamo činjenicu da je nesrećan čovek sličan izduvnoj cevi – zagađuje okolni svet. Nesrećnog čoveka retko brine nešto drugo osim njegove nesreće, zato deluje i misli u skladu sa tim. Čak i ako se nesrećan čovek svim silama trudi da nađe svoju sreću, njegov put malo je verovatno da će biti ekološki. Zato što je od početka previše fokusiran na probleme.
To je kao prljavština na rukama gladnog – on je toliko gladan, da je zaboravio da opere ruke pre jela. Jedna je stvar, ako bi se to odnosilo samo na tog čoveka. Ali to neminovno utiče na i druge. Šta ako takvih nesrećnih bude stotine, hiljade? Oni mogu mnogo takvog stvoriti. Mogu planine pokrenuti, ali po kojoj ceni? Istorija poznaje ne malo takvih tužnih primera.

Čitaj  Kako ne upropastiti svoj život

Drugo, srećan čovek neizbežno izliva sreću na okruženje. Sreća označava prisustvo unutrašnjeg bogatstva. Ono toliko jako ispunjava čoveka, da se preliva preko ivica. Čovek unutra bogat emituje to čak i ako ništa specijalno ne radi. On može samo mirno da sedi, ali topla svetla energija sama po sebi izlazi napolje. Biva vam spokojno na duši samo da sedite pored takvog čoveka, kao da kod vas sve procvetava.

Svaki čovek može da postigne takvo stanje unutrašnje harmonije, da kada gazi po suvoj travi, oko njega cveta prelepo cveće. Ne bukvalno, naravno.

Treća stvar je da život srećnog čoveka stiče dublji i istovremeno globalniji smisao. Život za takvog čoveka je neprocenjiv dar, toliko neprocenjiv da nikada ne može da namerno da povredi druge ljude, nikoga neće ni ubiti ni prevariti iz sebičnih pobuda. On ceni život u svim njegovim manifestacijama.

Sreća čovjeka je toliko globalna, da ga nikakve neprijatnosti neće učiniti nesrećnim. Čak ni postizanje takvih ciljeva, kao što su bogatstvo, slava, moć, ne mogu biti važniji od čovečje sreće. Mnogi opredeljuju ceo smisao svog života u okvire nekih ciljeva, neko teži da vlada, neko teži zadovoljstvima, misleći da je to ono što ga čini srećnim. To je tako usko, tako nezrelo!

Čitaj  8 stvari koje osetljivi ljudi rade drugačije

​ Za mene, smisao života je u neposrednoj sreći. Nije ni u kakve okvire. Šta može biti globalnije od toga?
Četvrto, samo srećan čovek ume zaista da uživa u nečemu. Samo srećan čovek može istinski da voli. Pošto je sreća osećanje ljubavi, ljubavi prema životu, prema postojanju. Čak i u takvim stvarima kao novac, luksuz, ukusna hrana, seks, srećan čovek uživa u punoj meri. Srećan čovek nije rob toga. Zašto bi bio rob? Pošto je u njemu sreća.
Sada zamislite čoveka koji je postavio svoju sreću u zavisnost od nekih stvari ili životnih uslova. On ne može u potpunosti da uživa, ne može da se opusti, jer će mnogo energije trošiti na strah od gubitka. A ako ne bude tih stvari, to će biti nesreća za njega. Zbog straha od gubitka nečega, loše će da spava noću, mučiće ga košmari. I na taj način ljubav se može pretvoriti u mržnju, ljubomoru, apatiju. Cveće vene.

Srećan čovek može da uživa u svim radostima života, a da se pri tom ne boji da ih izgubi. Takav čovek nikada ne može da doživi neuspeh. Za njega, neuspeh nije neuspeh, već početak nečeg novog.

Ja želim da bude više srećnih ljudi na svetu. Sa srećnim ljudima svet može postati pravi raj. Ljudi koji nisu osvestili svoju sreću ne mogu biti slobodni i stvarati taj raj. Ljudski svet nije postao srećan, on još uvek ne zna da voli. Tokom cele istorije ljudi, većina njih gazi cveće sopstvene sreće, a beskrajna unutrašnja žeđ činila je njihova lica sumornim i umornim.

Čitaj  Šaolnski monah otkriva tajnu večne mladosti

Vreme je da se krene drugim putem – putem unutrašnje radosti, spokoja, putem prelepih lotosa.